Luči sok bogat želudačnim enzimima neophodnim za varenje hranljivih materija, ali i vitalne hormone insulin, glukagon, somatostatin i pankreasni polipeptid
Šta je, zapravo, pankreas, kakve funkcije obavlja i zašto oboleva objašnjava hirurg prof. dr Srbislav Knežević, iz Klinike za digestivnu hirurgiju (Prva hirurška) Kliničkog centra Srbije.
- Pankreas, odnosno gušterača, pripada vitalnim organima bez kojih se ne može. Nalazi se u gornjem delu trbuha iza trbušne maramice i naleže na kičmeni stub u nivou prvog lumbalnog (krsnog) pršljena. Podeljen je na tri dela - glavu, telo i rep. U predelu glave pankreasa nalazi se glavni žučni vod koji odvodi žuč iz jetre i spaja se sa glavnim izvodnim kanalom pankreasa u zidu dvanaestopalačnog creva.
Koja je funkcija pankreasa?
- Kao jedna od najvažnijih žlezda ljudskog organizma gušterača se sastoji od dva funkcionalna dela, egzokrinog i endokrinog. Egzokrini deo koji čine takozvane acinusne ćelije, zadužen je za lučenje bistrog, alkalnog soka, bogatog želudačnim enzimima (amilaza, lipaza, proteaza). Ovi enzimi neophodni su za varenje hranljivih materija - belančevina, ugljenih hidrata i masti. Da bi u ovom delu sve funkcionisalo u savršenom redu treba da se dnevno izluči litar i po pankreasnog soka. Sa druge strane, endokrina funkcija odnosi se na rad Langerhansovih ostrvaca, koja u krv luče hormone insulin, glukagon, somatostatin i pankreasni polipeptid.
Šta može da poremeti normalan rad ove žlezde?
- Upalni i maligni procesi. Upalni procesi mogu biti akutne i hronične prirode. Akutna upala, odnosno akutni pankreatitis, obično nastaje zbog oboljenja žučnih puteva i žučne kese, sa prisutnom kalkulozom, odnosno kamenčićima. Alkoholizam je drugi važan uzrok nastanka ovog oboljenja, kada zbog velike količine alkohola dolazi do samosvarivanja pankreasa, jer se aktivirani enzimi za varenje, umesto u želucu, luče u pankreasu. Ne treba zaboraviti ni masnu hranu i druge loše životne navike kao agresivce koji uništavaju gušteraču. Kod akutnog pankreatitisa oboleli oseća potmuli bol u gornjim delovima trbuha ispod desnog rebarnog luka i grudne kosti, ali i u krsnom delu leđa. Posle izvesnog vremena počinje da povraća, a bolovi postaju sve intenzivniji. Međutim, na sreću, čak 70 do 80 odsto obolelih ima lakši tip pankreatitisa koji može da se izleči od sedam do deset dana. Da bi uspeh bio potpun, pacijent mora apsolutno da prestane da konzumira alkohol, jer su osobe sklone alkoholu primarni deo populacije koja najčešće oboleva. Bolest, inače, može jednostavno da se dijagnostikuje, osim kliničkog pregleda na raspolaganju su ultrazvuk ili skener, pomoću kojih precizno može da se proceni težina bolesti.
Postoji li trenutak kada se zna da je oboleli izlečen?
- U trenutku kada prestanu bolovi može se reći da je pacijent izlečen. Ali ako je do pankreatitisa dovela kalkuloza žučnih puteva, ne primenjuje se konzervativno lečenje, već hirurško, radi uklanjanja stvorenih kamenčića. Međutim, važno je da se zna da svaka upala dovodi do stvaranja ožiljaka, može da recidivira, odnosno vrati se, ili pređe u hronični oblik. Može da recidivira posle šest meseci do godinu dana, a kada se bolest nanovo konstatuje pankreas može da bude potpuno oštećen. Tada dolazi do izuzetno ozbiljnih problema, jer nastaju velika krvarenja i ugroženost ove žlezde. Za normalan rad dovoljno je da postoji petina pankreasa, ali ako se kasno reaguje situacija može da se ozbiljno iskomplikuje.
Šta se u takvim okolnostima konkretno dešava?
- Osobe sa uništenim pankreasom vrlo često postaju dijabetičari, jer izostaje stvaranje insulina, imaju i otežano varenje. Čak kod 20 odsto obolelih stanje se komplikuje i može da se završi sa smrtnim ishodom, zbog sistemskog zahvatanja vitalnih organa srca, pluća, bubrega i nastanka opšte infekcije. Nažalost, uprkos svim ovim saznanjima, većina bolesnika dolazi zbog hroničnog bola koji se javlja jer su zahvaćeni nervni završeci u retroperitonealnom prostoru, odnosno prostoru iza trbušne maramice, kao i povećanja intrapankreasnog pritiska. U svakom slučaju, ako se akutna upala pankreasa ne leči na vreme i pređe u hronični oblik, postoji veliki rizik za nastanak karcinoma, koji ima apsolutno lošu prognozu.
Kakva je priroda tumora pankreasa?
- Tumori egzokrinog pankreasa predstavljaju jedan od najznačajnijih zdravstvenih problema savremenog sveta. Mogu biti benigni i maligni, pri čemu su benigni znatno ređi, a njihovo izlečenje postiže se operativnim putem. Međutim, zabrinjavajući je podatak da su maligni tumori egzokrinog dela peti vodeći uzrok smrti. Češće se javljaju kod muškaraca, a najčešće između 60. i 80. godine života. Nažalost, nema preciznog odgovora šta je uzrok njihovog nastanka. Kao najčešći faktori rizika navode se dijabetes, pušenje, konzumiranje kafe, masna hrana, proteini životinjskog porekla, gojaznost, hronični pankreatitis, izloženost hemikalijama, kao i genetska predispozicija.
Koliko brzo karcinom pankreasa napreduje?
- Karcinom pankreasa često se razvija mesecima, pa i godinama pre postavljanja dijagnoze. Simptoma gotovo da i nema, a ako se i pojave potpuno su nespecifični. Što je još gore, ova vrsta tumora vrlo brzo se širi na okolne organe i tkiva, limfne i krvne sudove, nerve i rano daje udaljene metastaze. Klinička slika zavisi od njegove lokalizacije. Kod dve trećine slučajeva nastaje u glavi pankreasa, što se smatra izvesnom prednošću jer su simptomi jasniji, a dijagnoza se postavlja ranije, nego ukoliko se lokalizuje u telu i repu ovog organa. U svakom slučaju, uspeh lečenja karcinoma glave pankreasa je bolji.
Koji su tipični simptomi za ovu vrstu karcinoma?
- Najčešći simptomi su bol, žutica, svrab po koži, tamna prebojenost urina a svetla prebojenost stolice, gubitak telesne težine, kao i povraćanje. Ukoliko laboratorijske analize, tumorski markeri, ultrazvučni pregled stomaka, skener, magnet, pregled krvnih sudova i druge dijagnostičke procedure potvrde prisustvo zloćudnog tumora, pristupa se hirurškom lečenju. Zavisno od kompleksnosti tumora operacija može biti radikalna ili palijativna, odnosno pomoćna. U svakom slučaju, radikalna operacija može da se izvede tek kod petine obolelih kod kojih je karcinom lokalizovan u glavi pankreasa, a samo kod pet procenata sa zloćudnim tumorom u telu i repu gušterače. Ovo je kompleksna i dugotrajna hirurška procedura koja podrazumeva resekciju pankreasa do u zdravo tkivo, završnog dela želuca, dvanaestopalačnog creva, dela glavnog žučnog voda i okolnih limfnih žlezda, kao i masnog tkiva iza trbušne maramice.
Da li kod svih obolelih mogu da se izvedu ovako kompleksne operacije?
Operaciju je moguće izvesti samo kod pacijenata u relativno dobrom opštem stanju, a bez lokalnih ili udaljenih metastaza. Ukoliko se to izvede, postoperativna dopunska terapija može redukovati rizik ponovnog nastanka karcinoma. Obično se sprovodi šestomesečna
hemioterapija, a ponekad i zračenje. Otežavajuća okolnost za pacijente u postoperativnom lečenju i terapiji su neželjena dejstva poput izraženog umora, mučnina, dijareja, gubitak apetita i kose, kao i slabljenje imunog sistema.
Kakve su prognoze za ovu vrstu karcinoma?
- Prognoza zavisi od stadijuma kada su otkriveni i njihovih bioloških karakteristika. Međutim, čak i kod potencijalno izlečivih tumora rizik ponovnog nastanka i posledično smrtnog ishoda prilično je visok. Samo oko 20 odsto obolelih, kod kojih je primenjena specifična procedura, živi pet godina od operacije. Preostali pacijenti u proseku žive do dve godine. Kod obolelih sa lokalno uznapredovalim ili metastatskim karcinomom pankreasa preživljavanje je znatno kraće, ne duže od nekoliko meseci. Ovo bi na umu trebalo da imaju pre svega lekari opšte prakse koji treba da obrate pažnju na netipične simptome na koje se žale pacijenti. Jer, blagovremenim dijagnostikovanjem malignih tumora, prognoze mogu biti više obećavajuće za obolelog.
ENDOKRINI TUMORI
Tumori endokrinog pankreasa znatno su ređi, mogu nastati iz bilo koje ćelije Langerhansovih ostrvaca, a osnovna osobina im je da povećano i stvaraju i luče pankreasne hormone. I ovi tumori mogu biti benigni i maligni.
Maligni su češći, ali im je tok bolesti daleko povoljniji u odnosu na zloćudne tumore egzokrinog pankreasa.
Ima ih nekoliko, ali je insulinom najčešći.
Ovaj tumor luči više insulina, što dovodi do hipoglikemije, konfuzije, dezorijentisanosti, osećaja gladi, malaksalosti, znojenja, ubrzanog rada srca, sve do konvulzija (grčevi) i kome.
Gastrinom je tumor koji se odlikuje povećanom produkcijom gastrina, hormona važnog za varenje hrane, što za posledicu ima hipersekreciju želudačnog soka i hlorovodonične kiseline.
Ovaj tumor je u 70 odsto slučajeva maligni, često daje metastaze, a kod 30 odsto bolesnika nalazi se izvan pankreasa, odnosno u zidu tankog creva, želuca, jajnika.
Glukagonom je redak tumor, najčešće lokalizovan u repu pankreasa. Kod obolelih sa ovom vrstom tumora dolazi do gubitka telesne težine, pojave dijabetesa, malokrvnosti i pojave karakterističnog osipa po koži. Ovi tumori su u trenutku postavljanja dijagnoze obično veliki, sa metastazama u jetri i okolnim limfnim čvorovima.
Somatostatinom je takođe jedan od retkih endokrinih tumora sa relativno dobrom prognozom nakon operativnog lečenja.
izvor: www.novosti.rs
POPUT SVAKOG organa, i pankreas, odnosno gušterača, ima značajnu ulogu za održavanje zdravlja organizma. I kao svaki drugi organ podložna je određenim bolestima, od kojih neke u ogromnom procentu dovode do smrtnog ishoda.
- Pankreas, odnosno gušterača, pripada vitalnim organima bez kojih se ne može. Nalazi se u gornjem delu trbuha iza trbušne maramice i naleže na kičmeni stub u nivou prvog lumbalnog (krsnog) pršljena. Podeljen je na tri dela - glavu, telo i rep. U predelu glave pankreasa nalazi se glavni žučni vod koji odvodi žuč iz jetre i spaja se sa glavnim izvodnim kanalom pankreasa u zidu dvanaestopalačnog creva.
Koja je funkcija pankreasa?
- Kao jedna od najvažnijih žlezda ljudskog organizma gušterača se sastoji od dva funkcionalna dela, egzokrinog i endokrinog. Egzokrini deo koji čine takozvane acinusne ćelije, zadužen je za lučenje bistrog, alkalnog soka, bogatog želudačnim enzimima (amilaza, lipaza, proteaza). Ovi enzimi neophodni su za varenje hranljivih materija - belančevina, ugljenih hidrata i masti. Da bi u ovom delu sve funkcionisalo u savršenom redu treba da se dnevno izluči litar i po pankreasnog soka. Sa druge strane, endokrina funkcija odnosi se na rad Langerhansovih ostrvaca, koja u krv luče hormone insulin, glukagon, somatostatin i pankreasni polipeptid.
Šta može da poremeti normalan rad ove žlezde?
- Upalni i maligni procesi. Upalni procesi mogu biti akutne i hronične prirode. Akutna upala, odnosno akutni pankreatitis, obično nastaje zbog oboljenja žučnih puteva i žučne kese, sa prisutnom kalkulozom, odnosno kamenčićima. Alkoholizam je drugi važan uzrok nastanka ovog oboljenja, kada zbog velike količine alkohola dolazi do samosvarivanja pankreasa, jer se aktivirani enzimi za varenje, umesto u želucu, luče u pankreasu. Ne treba zaboraviti ni masnu hranu i druge loše životne navike kao agresivce koji uništavaju gušteraču. Kod akutnog pankreatitisa oboleli oseća potmuli bol u gornjim delovima trbuha ispod desnog rebarnog luka i grudne kosti, ali i u krsnom delu leđa. Posle izvesnog vremena počinje da povraća, a bolovi postaju sve intenzivniji. Međutim, na sreću, čak 70 do 80 odsto obolelih ima lakši tip pankreatitisa koji može da se izleči od sedam do deset dana. Da bi uspeh bio potpun, pacijent mora apsolutno da prestane da konzumira alkohol, jer su osobe sklone alkoholu primarni deo populacije koja najčešće oboleva. Bolest, inače, može jednostavno da se dijagnostikuje, osim kliničkog pregleda na raspolaganju su ultrazvuk ili skener, pomoću kojih precizno može da se proceni težina bolesti.
Postoji li trenutak kada se zna da je oboleli izlečen?
- U trenutku kada prestanu bolovi može se reći da je pacijent izlečen. Ali ako je do pankreatitisa dovela kalkuloza žučnih puteva, ne primenjuje se konzervativno lečenje, već hirurško, radi uklanjanja stvorenih kamenčića. Međutim, važno je da se zna da svaka upala dovodi do stvaranja ožiljaka, može da recidivira, odnosno vrati se, ili pređe u hronični oblik. Može da recidivira posle šest meseci do godinu dana, a kada se bolest nanovo konstatuje pankreas može da bude potpuno oštećen. Tada dolazi do izuzetno ozbiljnih problema, jer nastaju velika krvarenja i ugroženost ove žlezde. Za normalan rad dovoljno je da postoji petina pankreasa, ali ako se kasno reaguje situacija može da se ozbiljno iskomplikuje.
Šta se u takvim okolnostima konkretno dešava?
- Osobe sa uništenim pankreasom vrlo često postaju dijabetičari, jer izostaje stvaranje insulina, imaju i otežano varenje. Čak kod 20 odsto obolelih stanje se komplikuje i može da se završi sa smrtnim ishodom, zbog sistemskog zahvatanja vitalnih organa srca, pluća, bubrega i nastanka opšte infekcije. Nažalost, uprkos svim ovim saznanjima, većina bolesnika dolazi zbog hroničnog bola koji se javlja jer su zahvaćeni nervni završeci u retroperitonealnom prostoru, odnosno prostoru iza trbušne maramice, kao i povećanja intrapankreasnog pritiska. U svakom slučaju, ako se akutna upala pankreasa ne leči na vreme i pređe u hronični oblik, postoji veliki rizik za nastanak karcinoma, koji ima apsolutno lošu prognozu.
Kakva je priroda tumora pankreasa?
- Tumori egzokrinog pankreasa predstavljaju jedan od najznačajnijih zdravstvenih problema savremenog sveta. Mogu biti benigni i maligni, pri čemu su benigni znatno ređi, a njihovo izlečenje postiže se operativnim putem. Međutim, zabrinjavajući je podatak da su maligni tumori egzokrinog dela peti vodeći uzrok smrti. Češće se javljaju kod muškaraca, a najčešće između 60. i 80. godine života. Nažalost, nema preciznog odgovora šta je uzrok njihovog nastanka. Kao najčešći faktori rizika navode se dijabetes, pušenje, konzumiranje kafe, masna hrana, proteini životinjskog porekla, gojaznost, hronični pankreatitis, izloženost hemikalijama, kao i genetska predispozicija.
Koliko brzo karcinom pankreasa napreduje?
- Karcinom pankreasa često se razvija mesecima, pa i godinama pre postavljanja dijagnoze. Simptoma gotovo da i nema, a ako se i pojave potpuno su nespecifični. Što je još gore, ova vrsta tumora vrlo brzo se širi na okolne organe i tkiva, limfne i krvne sudove, nerve i rano daje udaljene metastaze. Klinička slika zavisi od njegove lokalizacije. Kod dve trećine slučajeva nastaje u glavi pankreasa, što se smatra izvesnom prednošću jer su simptomi jasniji, a dijagnoza se postavlja ranije, nego ukoliko se lokalizuje u telu i repu ovog organa. U svakom slučaju, uspeh lečenja karcinoma glave pankreasa je bolji.
Koji su tipični simptomi za ovu vrstu karcinoma?
- Najčešći simptomi su bol, žutica, svrab po koži, tamna prebojenost urina a svetla prebojenost stolice, gubitak telesne težine, kao i povraćanje. Ukoliko laboratorijske analize, tumorski markeri, ultrazvučni pregled stomaka, skener, magnet, pregled krvnih sudova i druge dijagnostičke procedure potvrde prisustvo zloćudnog tumora, pristupa se hirurškom lečenju. Zavisno od kompleksnosti tumora operacija može biti radikalna ili palijativna, odnosno pomoćna. U svakom slučaju, radikalna operacija može da se izvede tek kod petine obolelih kod kojih je karcinom lokalizovan u glavi pankreasa, a samo kod pet procenata sa zloćudnim tumorom u telu i repu gušterače. Ovo je kompleksna i dugotrajna hirurška procedura koja podrazumeva resekciju pankreasa do u zdravo tkivo, završnog dela želuca, dvanaestopalačnog creva, dela glavnog žučnog voda i okolnih limfnih žlezda, kao i masnog tkiva iza trbušne maramice.
Da li kod svih obolelih mogu da se izvedu ovako kompleksne operacije?
Operaciju je moguće izvesti samo kod pacijenata u relativno dobrom opštem stanju, a bez lokalnih ili udaljenih metastaza. Ukoliko se to izvede, postoperativna dopunska terapija može redukovati rizik ponovnog nastanka karcinoma. Obično se sprovodi šestomesečna
Kakve su prognoze za ovu vrstu karcinoma?
- Prognoza zavisi od stadijuma kada su otkriveni i njihovih bioloških karakteristika. Međutim, čak i kod potencijalno izlečivih tumora rizik ponovnog nastanka i posledično smrtnog ishoda prilično je visok. Samo oko 20 odsto obolelih, kod kojih je primenjena specifična procedura, živi pet godina od operacije. Preostali pacijenti u proseku žive do dve godine. Kod obolelih sa lokalno uznapredovalim ili metastatskim karcinomom pankreasa preživljavanje je znatno kraće, ne duže od nekoliko meseci. Ovo bi na umu trebalo da imaju pre svega lekari opšte prakse koji treba da obrate pažnju na netipične simptome na koje se žale pacijenti. Jer, blagovremenim dijagnostikovanjem malignih tumora, prognoze mogu biti više obećavajuće za obolelog.
ENDOKRINI TUMORI
Tumori endokrinog pankreasa znatno su ređi, mogu nastati iz bilo koje ćelije Langerhansovih ostrvaca, a osnovna osobina im je da povećano i stvaraju i luče pankreasne hormone. I ovi tumori mogu biti benigni i maligni.
Maligni su češći, ali im je tok bolesti daleko povoljniji u odnosu na zloćudne tumore egzokrinog pankreasa.
Ima ih nekoliko, ali je insulinom najčešći.
Ovaj tumor luči više insulina, što dovodi do hipoglikemije, konfuzije, dezorijentisanosti, osećaja gladi, malaksalosti, znojenja, ubrzanog rada srca, sve do konvulzija (grčevi) i kome.
Gastrinom je tumor koji se odlikuje povećanom produkcijom gastrina, hormona važnog za varenje hrane, što za posledicu ima hipersekreciju želudačnog soka i hlorovodonične kiseline.
Ovaj tumor je u 70 odsto slučajeva maligni, često daje metastaze, a kod 30 odsto bolesnika nalazi se izvan pankreasa, odnosno u zidu tankog creva, želuca, jajnika.
Glukagonom je redak tumor, najčešće lokalizovan u repu pankreasa. Kod obolelih sa ovom vrstom tumora dolazi do gubitka telesne težine, pojave dijabetesa, malokrvnosti i pojave karakterističnog osipa po koži. Ovi tumori su u trenutku postavljanja dijagnoze obično veliki, sa metastazama u jetri i okolnim limfnim čvorovima.
Somatostatinom je takođe jedan od retkih endokrinih tumora sa relativno dobrom prognozom nakon operativnog lečenja.
izvor: www.novosti.rs