ŠTA JE KORTIZOL HORMON STRESA?
Poremećaj lučenja ovog hormona koji nas štiti od stresa, može izazvati brojna ozbiljna stanja u organizmu. Kortizol hormon zajedno s adrenalinom, nastaje u našim nadbubrežnim žlijezdama, a često ga zovu i „hormon stresa“, budući da su njegove vrijednosti u organizmu uvek povišene u stanjima kada osoba „iskače iz sopstvene kože“. Treba znati da jedan njegov akutni skok neće nanjeti nepopravljive štete organizmu, ali tokom dužeg vremenskog perioda, udružen s ostalim hormonima, dok ukoliko je duži period kortizol povišen, to će i te kako ugroziti čovekovo zdravlje. U nastavku saznajte kako de izborite sa ovim stanjem…
POVIŠEN KORTIZOL SIMPTOMI
Glukokortikoidi među kojima je i kortizol hormon stresa, veoma su važni budući da kontrolišu vitalne procese u našem telu. Ovi steroidni hormoni deluju na metabolizam glukoze, masti i proteina, te prilagođavaju organizam na stresne situacije. U svakodnevnim uslovima hormon kortizol smanjuje upale, reguliše krvni pritisak, pospješuje rad imunološkog (odbrambenog) sistema i pokreće na aktivnost. U svim stresnim situacijama nivo kortizola raste, ali da bi usled toga došlo do razvoja bolesti, mora biti udruženo više različitih faktora. Medicinska istraživanja pokazala su da povišen kortizol u krvi može biti okidač za brojne zdravstvene probleme, pre svega srčana oboljenja, hroničan zamor, gojaznost, depresiju, anksioznost, promjene raspoloženja i druge psihičke poremećaje. Takode, kortizol hormon stresa stvara i insulinsku rezistenciju, koja uzrokuje taloženje kilograma, jer se šećer i ugljeni hidrati iz hrane ne sagorevaju kako treba, već se pretvaraju u masne naslage – najčešće oko struka. Samo mali procenat ljudi tokom stresa gubi apetit, dok većina poseže za grickalicama, slatkom, masnom i nezdravom hranom. Bolesti izazvane povišenim nivoom kortizola najčešće nastaju u srednjoj životnoj dobi. U nastavku saznajte kako smanjiti kortizol hormon?
HORMON KORTIZOL REFERENTNE VRIJEDNOSTI
Merenje koncentracije kortizola u organizmu koristi se za dijagnostikovanje bolesti i procenu funkcije nadbubrežne žlezde, hipofize i hipotalamusa. Određivanje nivoa ovog hormona važno je za dijagnozu bolesti koju prati njegova hiperprodukcija (Kušingov sindrom) i hipoprodukcija (Adisonova bolest), te za praćenje terapije u tim stanjima. Kortizol hormon stresa, takođe poput drugih hormona ima „pulsatilnu sekreciju“, to jest luči se u određenom dnevnom ritmu, „po potrebi“, i ima skokove u sekreciji. Najveće su jutarnje vrednosti, a najniže večernje (oko ponoći), zbog čega se nivo ovog hormona meri dva puta dnevno. Hiperkortizolemija (povećano lučenje) dokazuje se merenjem kortizola u krvi, ili se meri kortizol u urinu (sakuplja se mokraća tokom 24 sata) i pljuvački. Kako bi se dobili verodostojni rezultati, testovi se sprovode u bolničkim uslovima pri strogom mirovanju. Najviši nivo-i beleže se oko osam sati ujutro, kada kortizol hormon signalizira telu da je vreme za ustajanje iz kreveta, dok tokom dana postepeno opada, a najniži je između 20 i 22 h, kada telu poručuje da je vreme za spavanje. Nivoi hormona treba da budu u okviru referentnih vrednosti: 171-536 nmol/L u toku prepodneva (od 7 do 10 h) i 64-340 nmol/L posle podne (oko 18 sati). Ovakav ritam lučenja kortizola može biti ometan hroničnim stresom, kako fizičkim, tako i psihičkim. Ovaj dnevno-noćni ritam poremećen je u svim patološkim stanjima.
POVIŠEN KORTIZOL TERAPIJA
Prvi korak u lečenju jeste prepoznavanje svih simptoma. Nakon niza testova moguće je sa farmakološkim sredstvima suzbiti nivo kortizola. Ipak, liječenje zavisi od uzroka poremećaja, te je neophodno uraditi sve neophodne dijagnostičke postupke koji su veoma komplikovani i zavise od niza činilaca. U svakom slučaju, ukoliko vam kortizol hormon stvara probleme, trebate se javiti nadležnom ljekaru – endokrinologu, koji će započeta ispitivanja nastaviti i sprovesti do kraja, kako bi i dao odgovarajuću terapiju. U slučaju da se dijagnostikuje tumor nadbubrežne žlezde , tada se sprovodi laparoskopska operacija. Usled obostranog odstranjivanja ovih žlezda propisuje se supstituciona terapija i ta doza ostaje doživotna. Ako ne može da se izvede nijedna operacija, daju se različiti lijekovi kako bi se smanjila sinteza koritzola. Hormoni u trudnoći kao i vrednosti kortizola u drugom stanju su znatno veće od uobičajenih, pa je dijagnostika u to vreme poprilično otežana. Ako ste trudni, ponajviše pažnje trebate usmeriti na vašu ishranu, a sve sve simptome koje primetite, obavezno prenesite i vašem ginekologu, koji će vas dalje usmjeriti..
KAKO SMANJITI KORTIZOL ISHRANOM?
Promena životnih navika, zdrava i izbalansirana ishrana u kombinaciji sa pravilno odabranim lekovima – mogu uticati na rad i ravnotežu naših nadbubrežnih žlezda. Kao pomoćna terapija mogu se koristiti prirodni suplementi koji kortizol hormon snižavaju i dovode u red. To su preparati na bazi bosiljka, zlatnog korijena, magnolije, glutamina, vitamina C, folne kiseline i vitamina B5. Takođe, nutricionisti preporučuju „smirujuće materije“, kojih ima u mahunarkama, integralnim žitaricama, semenu suncokreta i ribi. Savetuje se zdrava ishrana bogata voćem i povrćem, ali i konzumiranje namirnica s niskim glikemijskim indeksom, kao što su jaja, dok celovite žitarice kontrolišu proizvodnju hormon kortizol u organizmu. Budući da stres podstiče lučenje ovog hormona, treba znati daje i glad odnosno prejedanje atak na organizam koji može biti okidač za njegovo pojačano lučenje. Zato ne treba preskakati obroke, već jesti manju količinu hrane u pravilnim intervalima u toku dana. Stres je teško eliminisati, ali njegovi negativni efekti mogu se umanjiti svakodnevnom šetnjom, odmorom, meditacijom ili jogom, umerenim vežbanjem, redovnim ciklusom sna od sedam do devet sati tokom noći.
izvor: dijetamesecevemene.com
Poremećaj lučenja ovog hormona koji nas štiti od stresa, može izazvati brojna ozbiljna stanja u organizmu. Kortizol hormon zajedno s adrenalinom, nastaje u našim nadbubrežnim žlijezdama, a često ga zovu i „hormon stresa“, budući da su njegove vrijednosti u organizmu uvek povišene u stanjima kada osoba „iskače iz sopstvene kože“. Treba znati da jedan njegov akutni skok neće nanjeti nepopravljive štete organizmu, ali tokom dužeg vremenskog perioda, udružen s ostalim hormonima, dok ukoliko je duži period kortizol povišen, to će i te kako ugroziti čovekovo zdravlje. U nastavku saznajte kako de izborite sa ovim stanjem…
POVIŠEN KORTIZOL SIMPTOMI
Glukokortikoidi među kojima je i kortizol hormon stresa, veoma su važni budući da kontrolišu vitalne procese u našem telu. Ovi steroidni hormoni deluju na metabolizam glukoze, masti i proteina, te prilagođavaju organizam na stresne situacije. U svakodnevnim uslovima hormon kortizol smanjuje upale, reguliše krvni pritisak, pospješuje rad imunološkog (odbrambenog) sistema i pokreće na aktivnost. U svim stresnim situacijama nivo kortizola raste, ali da bi usled toga došlo do razvoja bolesti, mora biti udruženo više različitih faktora. Medicinska istraživanja pokazala su da povišen kortizol u krvi može biti okidač za brojne zdravstvene probleme, pre svega srčana oboljenja, hroničan zamor, gojaznost, depresiju, anksioznost, promjene raspoloženja i druge psihičke poremećaje. Takode, kortizol hormon stresa stvara i insulinsku rezistenciju, koja uzrokuje taloženje kilograma, jer se šećer i ugljeni hidrati iz hrane ne sagorevaju kako treba, već se pretvaraju u masne naslage – najčešće oko struka. Samo mali procenat ljudi tokom stresa gubi apetit, dok većina poseže za grickalicama, slatkom, masnom i nezdravom hranom. Bolesti izazvane povišenim nivoom kortizola najčešće nastaju u srednjoj životnoj dobi. U nastavku saznajte kako smanjiti kortizol hormon?
HORMON KORTIZOL REFERENTNE VRIJEDNOSTI
Merenje koncentracije kortizola u organizmu koristi se za dijagnostikovanje bolesti i procenu funkcije nadbubrežne žlezde, hipofize i hipotalamusa. Određivanje nivoa ovog hormona važno je za dijagnozu bolesti koju prati njegova hiperprodukcija (Kušingov sindrom) i hipoprodukcija (Adisonova bolest), te za praćenje terapije u tim stanjima. Kortizol hormon stresa, takođe poput drugih hormona ima „pulsatilnu sekreciju“, to jest luči se u određenom dnevnom ritmu, „po potrebi“, i ima skokove u sekreciji. Najveće su jutarnje vrednosti, a najniže večernje (oko ponoći), zbog čega se nivo ovog hormona meri dva puta dnevno. Hiperkortizolemija (povećano lučenje) dokazuje se merenjem kortizola u krvi, ili se meri kortizol u urinu (sakuplja se mokraća tokom 24 sata) i pljuvački. Kako bi se dobili verodostojni rezultati, testovi se sprovode u bolničkim uslovima pri strogom mirovanju. Najviši nivo-i beleže se oko osam sati ujutro, kada kortizol hormon signalizira telu da je vreme za ustajanje iz kreveta, dok tokom dana postepeno opada, a najniži je između 20 i 22 h, kada telu poručuje da je vreme za spavanje. Nivoi hormona treba da budu u okviru referentnih vrednosti: 171-536 nmol/L u toku prepodneva (od 7 do 10 h) i 64-340 nmol/L posle podne (oko 18 sati). Ovakav ritam lučenja kortizola može biti ometan hroničnim stresom, kako fizičkim, tako i psihičkim. Ovaj dnevno-noćni ritam poremećen je u svim patološkim stanjima.
POVIŠEN KORTIZOL TERAPIJA
Prvi korak u lečenju jeste prepoznavanje svih simptoma. Nakon niza testova moguće je sa farmakološkim sredstvima suzbiti nivo kortizola. Ipak, liječenje zavisi od uzroka poremećaja, te je neophodno uraditi sve neophodne dijagnostičke postupke koji su veoma komplikovani i zavise od niza činilaca. U svakom slučaju, ukoliko vam kortizol hormon stvara probleme, trebate se javiti nadležnom ljekaru – endokrinologu, koji će započeta ispitivanja nastaviti i sprovesti do kraja, kako bi i dao odgovarajuću terapiju. U slučaju da se dijagnostikuje tumor nadbubrežne žlezde , tada se sprovodi laparoskopska operacija. Usled obostranog odstranjivanja ovih žlezda propisuje se supstituciona terapija i ta doza ostaje doživotna. Ako ne može da se izvede nijedna operacija, daju se različiti lijekovi kako bi se smanjila sinteza koritzola. Hormoni u trudnoći kao i vrednosti kortizola u drugom stanju su znatno veće od uobičajenih, pa je dijagnostika u to vreme poprilično otežana. Ako ste trudni, ponajviše pažnje trebate usmeriti na vašu ishranu, a sve sve simptome koje primetite, obavezno prenesite i vašem ginekologu, koji će vas dalje usmjeriti..
KAKO SMANJITI KORTIZOL ISHRANOM?
Promena životnih navika, zdrava i izbalansirana ishrana u kombinaciji sa pravilno odabranim lekovima – mogu uticati na rad i ravnotežu naših nadbubrežnih žlezda. Kao pomoćna terapija mogu se koristiti prirodni suplementi koji kortizol hormon snižavaju i dovode u red. To su preparati na bazi bosiljka, zlatnog korijena, magnolije, glutamina, vitamina C, folne kiseline i vitamina B5. Takođe, nutricionisti preporučuju „smirujuće materije“, kojih ima u mahunarkama, integralnim žitaricama, semenu suncokreta i ribi. Savetuje se zdrava ishrana bogata voćem i povrćem, ali i konzumiranje namirnica s niskim glikemijskim indeksom, kao što su jaja, dok celovite žitarice kontrolišu proizvodnju hormon kortizol u organizmu. Budući da stres podstiče lučenje ovog hormona, treba znati daje i glad odnosno prejedanje atak na organizam koji može biti okidač za njegovo pojačano lučenje. Zato ne treba preskakati obroke, već jesti manju količinu hrane u pravilnim intervalima u toku dana. Stres je teško eliminisati, ali njegovi negativni efekti mogu se umanjiti svakodnevnom šetnjom, odmorom, meditacijom ili jogom, umerenim vežbanjem, redovnim ciklusom sna od sedam do devet sati tokom noći.
izvor: dijetamesecevemene.com
